U Srbiji se najbrže zapošljavaju stručnjaci za finansije i inženjeri elektrotehnike, dok posao najduže čekaju maturanti gimnazije i ekonomski tehničari. Poslodavci traže inženjere informatike, mašinstva, nastavnike stranih jezika, farmaceute, lekare, ali tražena su i zanataska zanimanja kao što su stolar i fasader. Zanimanja sa kojima može da se započne sopstveni biznis i pristojno zaradi su i obućar, krojač, instalater. Najmanje su traženi maturanti gimnazije, koji se lakše zapošljavaju ako se prekvalifikuju ili obuče za neko traženo zanimanje. Posao dugo čekaju i ekonomski i hemijski tehničari, daktilografi, scenski maskeri, vlasuljari, tekstilni i šumarski tehničari, arheolozi i etnolozi.
Najbrže do posla u Srbiji dolaze stručnjaci za finansije i elektrotehniku, najduže čekaju gimnazijalci i ekonomski tehničari.
U Srbiji se najbrže zapošljavaju stručnjaci za finansije i inženjeri elektrotehnike, dok posao najduže čekaju maturanti gimnazije i ekonomski tehničari, objavila je Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ).
Kako je agenciji Beta rečeno u NSZ, poslodavci traže inženjere informatike, mašinstva, nastavnike stranih jezika, farmaceute, lekare, ali tražena su i zanataska zanimanja kao što su stolar i fasader.
Zanimanja sa kojima može da se započne sopstveni biznis i pristojno zaradi su i obućar, krojač, instalater, navode u NSZ. Najmanje su traženi maturanti gimnazije, koji se lakše zapošljavaju ako se prekvalifikuju ili obuče za neko traženo zanimanje.
Posao dugo čekaju i ekonomski i hemijski tehničari, daktilografi, scenski maskeri, vlasuljari, tekstilni i šumarski tehničari, arheolozi i etnolozi.
Na fakultetima u Beogradu u ovom upisnom roku najveće interesovanje je na Ekonomskom i Pravnom fakultetu, Fakultetu organizacionih nauka, Medicinskom i Filozofskom. Najmanje interesovanja ove godine maturanti su pokazali za Tehnolško-metalurški, Šumarski, Pravoslavni, Fizički, Geografski i Fakultet fizičke hemije.
To pokazuje i da su budući studenti ipak više birali zanimanja koja su traženija na tržištu rada.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u junu 2012. godine bilo je 754.967 nezaposlenih, što je jedan odsto manje nego prethodnog meseca.
Najveće učešće u nezaposlenosti, posmatrano prema godinama starosti, imaju građani od 25 do 29 godina i to 13,62 odsto, zatim oni od 30 do 34 godine - 12,47 odsto.